Library / Tipiṭaka / д̇ибидага • Tipiṭaka / баажид̇яаад̣̇ияож̇анаабаал̣и • Pācityādiyojanāpāḷi

    6. бан̃жаваг̇г̇ияагат̇аа

    6. Pañcavaggiyakathā

    10. таануббад̇д̇ияаад̇и гааран̣зна уббад̇д̇ияаа. ниггилзсо ж̇аад̇и сабхааво имассаад̇и ниггилзсаж̇аад̇иго. ‘‘н̃аан̣а’’нд̇и ависзсзна вуд̇д̇зби ад̇т̇ад̇о анааваран̣ан̃аан̣амзваад̇и ааха ‘‘саб̣б̣ан̃н̃уд̇ан̃н̃аан̣а’’нд̇и. ид̇од̇и ‘‘д̇хаммам̣ д̣̇зсзссаамий’’д̇и баривид̇аггад̣̇ивасад̇о, хздтаад̇и самб̣анд̇хо. д̣̇звад̇аа бана аал̣аарасса гаалан̇гаран̣амзва ж̇аанаад̇и, на аагин̃жан̃н̃ааяад̇анз ниб̣б̣ад̇д̇абхаавам̣. бхаг̇аваа бана саб̣б̣ам̣ ж̇аанаад̇и, д̇зна вуд̇д̇ам̣ ‘‘аагин̃жан̃н̃ааяад̇анз ниб̣б̣ад̇д̇о’’д̇и. ‘‘барихийнад̇д̇аа’’д̇и иминаа махааж̇аанияод̇и зд̇т̇а хаад̇хаад̇уяаа ад̇т̇ам̣ д̣̇ассзд̇и. ассаад̇и аал̣аарасса. махад̇ий ж̇ааниассаад̇и ‘‘махааж̇ааниго’’д̇и вад̇д̇аб̣б̣з гагаарасса яагаарам̣ гад̇ваа ‘‘махааж̇аанияо’’д̇и вуд̇д̇ам̣. агкан̣зд̇и б̣рахмажарияаваасааяа аногаасз, аагин̃жан̃н̃ааяад̇анзд̇и ад̇т̇о. хияяод̇и ананд̇араад̇ийд̇аахз. собийд̇и уд̣̇аго раамабуд̇д̇оби. бисад̣̇д̣̇о аал̣аараабзгко. д̇ад̇т̇а аал̣ааро гаалаамо яаавааагин̃жан̃н̃ааяад̇анажхааналаабхий ход̇и, д̇асмаа аагин̃жан̃н̃ааяад̇анз ниб̣б̣ад̇д̇о. уд̣̇аго раамабуд̇д̇о яааванзвасан̃н̃аанаасан̃н̃ааяад̇анажхааналаабхий ход̇и, д̇асмаа нзвасан̃н̃аанаасан̃н̃ааяад̇анз ниб̣б̣ад̇д̇од̇и д̣̇адтаб̣б̣ам̣. ‘‘б̣ахугаараа’’д̇и жа ‘‘б̣ахуубагаараа’’д̇и жа баатасса д̣̇вид̇хаа яуд̇д̇абхаавам̣ д̣̇ассзд̇ум̣ вуд̇д̇ам̣ ‘‘б̣ахугаараад̇и б̣ахуубагаараа’’д̇и. бзсид̇ад̇д̇абхаавам̣ манд̇и яож̇анаа. иминаа бахид̇ад̇д̇анд̇и зд̇т̇а ад̇д̇асад̣̇д̣̇о гааяаваажагод̇и д̣̇ассзд̇и.

    10.Ṭhānuppattiyāti kāraṇena uppattiyā. Nikkileso jāti sabhāvo imassāti nikkilesajātiko. ‘‘Ñāṇa’’nti avisesena vuttepi atthato anāvaraṇañāṇamevāti āha ‘‘sabbaññutaññāṇa’’nti. Itoti ‘‘dhammaṃ desessāmī’’ti parivitakkadivasato, heṭṭhāti sambandho. Devatā pana āḷārassa kālaṅkaraṇameva jānāti, na ākiñcaññāyatane nibbattabhāvaṃ. Bhagavā pana sabbaṃ jānāti, tena vuttaṃ ‘‘ākiñcaññāyatane nibbatto’’ti. ‘‘Parihīnattā’’ti iminā mahājāniyoti ettha hādhātuyā atthaṃ dasseti. Assāti āḷārassa. Mahatī jāniassāti ‘‘mahājāniko’’ti vattabbe kakārassa yakāraṃ katvā ‘‘mahājāniyo’’ti vuttaṃ. Akkhaṇeti brahmacariyavāsāya anokāse, ākiñcaññāyataneti attho. Hiyyoti anantarātītāhe. Sopīti udako rāmaputtopi. Pisaddo āḷārāpekkho. Tattha āḷāro kālāmo yāvaākiñcaññāyatanajhānalābhī hoti, tasmā ākiñcaññāyatane nibbatto. Udako rāmaputto yāvanevasaññānāsaññāyatanajhānalābhī hoti, tasmā nevasaññānāsaññāyatane nibbattoti daṭṭhabbaṃ. ‘‘Bahukārā’’ti ca ‘‘bahūpakārā’’ti ca pāṭhassa dvidhā yuttabhāvaṃ dassetuṃ vuttaṃ ‘‘bahukārāti bahūpakārā’’ti. Pesitattabhāvaṃ manti yojanā. Iminā pahitattanti ettha attasaddo kāyavācakoti dasseti.

    11. анд̇араасад̣̇д̣̇зна яуд̇д̇ад̇д̇аа ‘‘г̇аяам̣, б̣од̇хи’’нд̇и зд̇т̇а саамяад̇т̇з убаяог̇аважананд̇и ааха ‘‘г̇аяааяа жа б̣од̇химан̣д̣асса жаа’’д̇и.

    11. Antarāsaddena yuttattā ‘‘gayaṃ, bodhi’’nti ettha sāmyatthe upayogavacananti āha ‘‘gayāya ca bodhimaṇḍassa cā’’ti.

    г̇аат̇ааяа жад̇уусу саб̣б̣асад̣̇д̣̇зсу д̣̇уд̇ияо саб̣б̣асад̣̇д̣̇о анавасзсад̇т̇о, сзсаа саавасзсад̇т̇аад̇и д̣̇ассзнд̇о ааха ‘‘саб̣б̣ам̣ д̇збхуумагад̇хамма’’нд̇иаад̣̇и. важанад̇т̇о сувин̃н̃зяяова. арахад̇д̇апалассааби д̇ан̣хаагкаяад̇д̇аа вуд̇д̇ам̣ ‘‘д̇ан̣хаагкаяз ниб̣б̣аанз’’д̇и. саяам̣сад̣̇д̣̇о ад̇д̇абарияааяо, абхин̃н̃ааяасад̣̇д̣̇о д̇у д̇ваабажжаяанд̇од̇и ааха ‘‘ад̇д̇анаава ж̇аанид̇ваа’’д̇и. ‘‘саб̣б̣ам̣ жад̇убхуумагад̇хамма’’нд̇и иминаа н̃аад̇хаад̇уяаа гаммам̣ д̣̇ассзд̇и. ‘‘аяам̣ мз аажарияо’’д̇и уд̣̇д̣̇исанаагаарад̣̇ассанам̣.

    Gāthāya catūsu sabbasaddesu dutiyo sabbasaddo anavasesattho, sesā sāvasesatthāti dassento āha ‘‘sabbaṃ tebhūmakadhamma’’ntiādi. Vacanattho suviññeyyova. Arahattaphalassāpi taṇhākkhayattā vuttaṃ ‘‘taṇhākkhaye nibbāne’’ti. Sayaṃsaddo attapariyāyo, abhiññāyasaddo tu tvāpaccayantoti āha ‘‘attanāva jānitvā’’ti. ‘‘Sabbaṃ catubhūmakadhamma’’nti iminā ñādhātuyā kammaṃ dasseti. ‘‘Ayaṃ me ācariyo’’ti uddisanākāradassanaṃ.

    ‘‘логуд̇д̇арад̇хаммз’’д̇и иминаа логияад̇хаммз бана аажарияо (ми. ба. 4.5.11) ад̇т̇ийд̇и д̣̇ассзд̇и. бадибуг̇г̇алод̇и зд̇т̇а бадисад̣̇д̣̇о бадибхааг̇ад̇т̇од̇и ааха ‘‘бадибхааг̇абуг̇г̇ало’’д̇и. сад̣̇исабуг̇г̇ало наама над̇т̇ийд̇и ад̇т̇о. сийд̇ибхууд̇од̇и сийд̇и худ̇ваа бхууд̇о, сийд̇ибхаавам̣ ваа бад̇д̇о.

    ‘‘Lokuttaradhamme’’ti iminā lokiyadhamme pana ācariyo (mi. pa. 4.5.11) atthīti dasseti. Paṭipuggaloti ettha paṭisaddo paṭibhāgatthoti āha ‘‘paṭibhāgapuggalo’’ti. Sadisapuggalo nāma natthīti attho. Sītibhūtoti sīti hutvā bhūto, sītibhāvaṃ vā patto.

    гаасийнанд̇и б̣ахуважанавасзна вуд̇д̇ад̇д̇аа ж̇анабад̣̇аанам̣ наамам̣. ж̇анабад̣̇асамуухасса радтанаамад̇д̇аа вуд̇д̇ам̣ ‘‘гаасирадтз’’д̇и. ‘‘наг̇ара’’нд̇и иминаа бурасад̣̇д̣̇о наг̇арабарияааяод̇и д̣̇ассзд̇и. бадилаабхааяаад̇и бадилаабхаабанад̇т̇ааяа. ‘‘бхзри’’нд̇и иминаа д̣̇унд̣̇убхисад̣̇д̣̇о бхзриваажагод̇и д̣̇ассзд̇и. бхзри хи ‘‘д̣̇ум̣д̣̇у’’нд̇исад̣̇д̣̇зна убхи бууран̣амзд̇т̇аад̇и д̣̇унд̣̇убхийд̇и вужжад̇и. д̣̇агаарарагаараанам̣ сам̣яог̇ам̣ гад̇ваа д̣̇унд̣̇рубхийд̇иби баато ад̇т̇и, со абаатоязва. ‘‘бахариссаамий’’д̇и зд̇т̇а бахаарасад̣̇д̣̇зна аахан̃н̃инд̇и зд̇т̇а аабуб̣б̣аханад̇хаад̇уяаа ад̇т̇ам̣ д̣̇ассзд̇и, ссаамисад̣̇д̣̇зна аж̇ж̇ад̇аниим̣вибхад̇д̇ияаа анааг̇ад̇агаалз бавад̇д̇абхаавам̣, ид̇исад̣̇д̣̇зна г̇аманаагаараваажагасса ид̇исад̣̇д̣̇асса лобабхаавам̣ д̣̇ассзд̇и.

    Kāsīnanti bahuvacanavasena vuttattā janapadānaṃ nāmaṃ. Janapadasamūhassa raṭṭhanāmattā vuttaṃ ‘‘kāsiraṭṭhe’’ti. ‘‘Nagara’’nti iminā purasaddo nagarapariyāyoti dasseti. Paṭilābhāyāti paṭilābhāpanatthāya. ‘‘Bheri’’nti iminā dundubhisaddo bherivācakoti dasseti. Bheri hi ‘‘duṃdu’’ntisaddena ubhi pūraṇametthāti dundubhīti vuccati. Dakārarakārānaṃ saṃyogaṃ katvā dundrubhītipi pāṭho atthi, so apāṭhoyeva. ‘‘Paharissāmī’’ti ettha pahārasaddena āhaññinti ettha āpubbahanadhātuyā atthaṃ dasseti, ssāmisaddena ajjataniiṃvibhattiyā anāgatakāle pavattabhāvaṃ, itisaddena gamanākāravācakassa itisaddassa lopabhāvaṃ dasseti.

    ананд̇аж̇инод̇и ананд̇асан̇каад̇асса саб̣б̣ан̃н̃уд̇ан̃н̃аан̣асса бад̣̇адтаанабхууд̇зна арахад̇д̇амаг̇г̇ан̃аан̣зна саб̣б̣агилзсаарийнам̣ ж̇ид̇аваа, зд̇зна палуубажаарзна ананд̇аж̇инабхаавам̣ д̣̇ассзд̇и. хувзяяа баавусод̇и зд̇т̇а ‘‘хувзяяа аби аавусо’’д̇и бад̣̇авибхааг̇ам̣ гад̇ваа худ̇хаад̇у сад̇д̇ад̇т̇аваажаго, абисад̣̇д̣̇о звам̣наамаваажагод̇и д̣̇ассзнд̇о ааха аавусо ‘‘звам̣ наама бхавзяяаа’’д̇и. вагаарасса багаарам̣ гад̇ваа ‘‘хубзяяаа’’д̇и баатоби яуж̇ж̇ад̇иязва.

    Anantajinoti anantasaṅkhātassa sabbaññutaññāṇassa padaṭṭhānabhūtena arahattamaggañāṇena sabbakilesārīnaṃ jitavā, etena phalūpacārena anantajinabhāvaṃ dasseti. Huveyya pāvusoti ettha ‘‘huveyya api āvuso’’ti padavibhāgaṃ katvā hudhātu sattatthavācako, apisaddo evaṃnāmavācakoti dassento āha āvuso ‘‘evaṃ nāma bhaveyyā’’ti. Vakārassa pakāraṃ katvā ‘‘hupeyyā’’ti pāṭhopi yujjatiyeva.

    12. ‘‘ад̇т̇ааяа бадибанно’’д̇и иминаа б̣аахулласса ад̇т̇ааяа бадибанно б̣аахуллигод̇и важанад̇т̇ам̣ д̣̇ассзд̇и. бад̇хаанад̇од̇и д̣̇уггаражарияааяа бад̣̇аханад̇о. ‘‘бхадто’’д̇и иминаа виб̣бханд̇од̇и зд̇т̇а вибуб̣б̣абхамуд̇хаад̇уяаа анавадтаанад̇т̇о наама ад̇т̇ад̇о бхадтод̇и д̣̇ассзд̇и. сод̇анд̇и зд̇т̇а сод̇асад̣̇д̣̇асса сод̇авин̃н̃аан̣аад̣̇иваажагад̇д̇аа ‘‘сод̇инд̣̇рияа’’нд̇и вуд̇д̇ам̣. ирияааяаад̇и зд̇т̇а ирияанам̣ жаран̣ам̣ ирияаад̇и важанад̇т̇ам̣ д̣̇ассзнд̇о ааха ‘‘д̣̇уггаражарияааяаа’’д̇и. абхиж̇аанаат̇а нод̇и зд̇т̇а носад̣̇д̣̇о нусад̣̇д̣̇ад̇т̇од̇и ааха ‘‘абхиж̇аанаат̇а нуу’’д̇и. ваагяанд̇и ваажагам̣. сан̃н̃аабзд̇унд̇ибад̣̇асса сан̃н̃аабанаагаарам̣ д̣̇ассзд̇ум̣ вуд̇д̇ам̣ ‘‘ахам̣ б̣уд̣̇д̇хо’’д̇и.

    12. ‘‘Atthāya paṭipanno’’ti iminā bāhullassa atthāya paṭipanno bāhullikoti vacanatthaṃ dasseti. Padhānatoti dukkaracariyāya padahanato. ‘‘Bhaṭṭho’’ti iminā vibbhantoti ettha vipubbabhamudhātuyā anavaṭṭhānattho nāma atthato bhaṭṭhoti dasseti. Sotanti ettha sotasaddassa sotaviññāṇādivācakattā ‘‘sotindriya’’nti vuttaṃ. Iriyāyāti ettha iriyanaṃ caraṇaṃ iriyāti vacanatthaṃ dassento āha ‘‘dukkaracariyāyā’’ti. Abhijānātha noti ettha nosaddo nusaddatthoti āha ‘‘abhijānātha nū’’ti. Vākyanti vācakaṃ. Saññāpetuntipadassa saññāpanākāraṃ dassetuṃ vuttaṃ ‘‘ahaṃ buddho’’ti.

    13. ид̇од̇и ‘‘жагкугаран̣ий’’д̇иаад̣̇ид̇о. бад̣̇ад̇т̇ад̇од̇и бад̣̇ад̇о жа ад̇т̇ад̇о жа, бад̣̇аанам̣ ад̇т̇ад̇о ваа. ид̇од̇и яат̇аавуд̇д̇ад̇о. хийд̇и сажжам̣. суд̇д̇анд̇агат̇анд̇и суд̇д̇анд̇авасзна вуд̇д̇аважанам̣.

    13.Itoti ‘‘cakkhukaraṇī’’tiādito. Padatthatoti padato ca atthato ca, padānaṃ atthato vā. Itoti yathāvuttato. ti saccaṃ. Suttantakathanti suttantavasena vuttavacanaṃ.

    18. д̣̇звад̇аагодийхийд̇и б̣рахмасан̇каад̇аахи д̣̇звад̇аагодийхи. бад̇идтид̇асса д̇асса ааяасмад̇од̇и самб̣анд̇хо. саава зхибхигкуубасамбад̣̇аад̇и яож̇анаа.

    18.Devatākoṭīhīti brahmasaṅkhātāhi devatākoṭīhi. Patiṭṭhitassa tassa āyasmatoti sambandho. Sāva ehibhikkhuupasampadāti yojanā.

    19. д̣̇уд̇ияад̣̇ивасз д̇хаммажагкум̣ уд̣̇абаад̣̇ийд̇и самб̣анд̇хо. ‘‘д̣̇уд̇ияад̣̇ивасз’’д̇иаад̣̇и баадибад̣̇ад̣̇ивасам̣ убанид̇хааяа вуд̇д̇ам̣. багкассаад̇и аасал̣хиймаасагаал̣абагкасса. саб̣б̣зва д̇з бхигкууд̇и яож̇анаа. анад̇д̇асуд̇д̇знаад̇и анад̇д̇алагкан̣асуд̇д̇анд̇зна (махаава. 20; сам̣. ни. 3.59).

    19. Dutiyadivase dhammacakkhuṃ udapādīti sambandho. ‘‘Dutiyadivase’’tiādi pāṭipadadivasaṃ upanidhāya vuttaṃ. Pakkhassāti āsaḷhīmāsakāḷapakkhassa. Sabbeva te bhikkhūti yojanā. Anattasuttenāti anattalakkhaṇasuttantena (mahāva. 20; saṃ. ni. 3.59).

    бан̃жамияаа багкассаад̇и багкасса бан̃жамияаа. логасминд̇и сад̇д̇алогз. ‘‘мануссаараханд̇од̇и иминаа д̣̇зваараханд̇о б̣ахууд̇и д̣̇ассзд̇и.

    Pañcamiyā pakkhassāti pakkhassa pañcamiyā. Lokasminti sattaloke. ‘‘Manussaarahantoti iminā devaarahanto bahūti dasseti.







    Related texts:



    д̇ибидага (муула) • Tipiṭaka (Mūla) / винаяабидага • Vinayapiṭaka / махааваг̇г̇абаал̣и • Mahāvaggapāḷi / 6. бан̃жаваг̇г̇ияагат̇аа • 6. Pañcavaggiyakathā

    адтагат̇аа • Aṭṭhakathā / винаяабидага (адтагат̇аа) • Vinayapiṭaka (aṭṭhakathā) / махааваг̇г̇а-адтагат̇аа • Mahāvagga-aṭṭhakathā / бан̃жаваг̇г̇ияагат̇аа • Pañcavaggiyakathā

    дийгаа • Tīkā / винаяабидага (дийгаа) • Vinayapiṭaka (ṭīkā) / саарад̇т̇ад̣̇ийбаний-дийгаа • Sāratthadīpanī-ṭīkā
    бан̃жаваг̇г̇ияагат̇ааван̣н̣анаа • Pañcavaggiyakathāvaṇṇanā
    д̇хаммажаггаббавад̇д̇анасуд̇д̇аван̣н̣анаа • Dhammacakkappavattanasuttavaṇṇanā

    дийгаа • Tīkā / винаяабидага (дийгаа) • Vinayapiṭaka (ṭīkā) / важ̇ираб̣уд̣̇д̇хи-дийгаа • Vajirabuddhi-ṭīkā / бан̃жаваг̇г̇ияагат̇ааван̣н̣анаа • Pañcavaggiyakathāvaṇṇanā

    дийгаа • Tīkā / винаяабидага (дийгаа) • Vinayapiṭaka (ṭīkā) / вимад̇ивинод̣̇аний-дийгаа • Vimativinodanī-ṭīkā / бан̃жаваг̇г̇ияагат̇ааван̣н̣анаа • Pañcavaggiyakathāvaṇṇanā


    © 1991-2023 The Titi Tudorancea Bulletin | Titi Tudorancea® is a Registered Trademark | Terms of use and privacy policy
    Contact